Čini se da je oblast fisklanih kasa i računa prilično jednostavna i da gotovo svi koji se bave proizvodnjom i prodajom nekih dobara ili usluga moraju da imaju fiskalne kase. Naime, ova oblast je jako specifična, ali isto tako na odgovarajući i precizan način utvrđena zakonom.
Dakle, ovde nema mnogo nekih nejasnoća, ali je oblast prilično široka i ima određene specifičnosti, što onoga ko do sada nije imao prilike da se susretne sa njom, može da dovede u određenu vrstu zabune. Dakle, nisu svi koji se bave nekom delatnošću u obavezi da imaju fiskalnu kasu. Izdavanje računa i faktura je sasvim druga stvar. To na početku morate da imate u vidu.
Dakle, krenućemo od najjednostavnije definicije. Ona lica koja obavljaju promet na malo, oni moraju taj promet da evidentiraju preko fiskalne kase. Odnosno, ukoliko se te usluge ili ta dobra pružaju drugim fizičkim licima, važno je da se taj promet evidentira preko fiskalne kase i da se uradi fiskalizacija kase.
To su određene prodavnice, ugostiteljski objekti, marketi, butici, kafići, prodavnice sa nekom specijalizovanom robom. Dakle, ako oni rade promet na malo i ako su njihovi kupci fizička lica, postojanje fiskalne kase i izdavanje računa je pod obavezno.
Ovo znači da svi oni koji prodaju svoja dobra ili usluge drugim privrednim subjektima ne moraju da evidentiraju promet preko fiskalne kase. Dakle, ako na primer vi kao vlasnik firme koja se bavi na primer prodajom kancelarijskog materijala na veliko prodajete svoj materijal preduzetnicima, privrednim društvima, drugim pravnim licima, vi niste u obavezi da imate fiskalnu kasu, odnosno niste u obavezi da promet evidentirate preko fiskalne kase.
Zapravo čim ste se registrovali kao preduzetnik koji prodaje svoju robu ili usluge na veliko, vi niste u obavezi da imate fiskalnu kasu i jasno je da vi ne možete da prodajete vašu robu fizičkim licima, nego možete samo pravnim. I ono što je jako važno – vi morate da izdajete fiskalni račun. Bez obzira što promet ne evidentirate preko fiskalne kase, vi morate da imate fiskalni račun, odnosno fakture za svoju robu.
Sada dolazimo do dela gde i nije baš sve tako čisto i jasno. Prethodno smo govorili o osnovnoj podeli, međutim zakon definiše i određene specifične situacije, pa tako proizvođači koji imaju pijačne tezge ne moraju promet da evidentiraju preko fiskalne kase.
Takođe PTT i ostala javna preduzeća ispostavljaju račune na drugačiji način, tako da oni nisu u obavezi da promet usluga i dobara evidentiraju preko fiskalne kase.
Dobro je spomenuti i neke delatnosti, koje se čine da bi na osnovu opšte uredbe, trebalo da koriste fiskalne kase, ali su one posebnim uredbama izuzete od ove obaveze. Tako na primer taksi prevoznici nisu u obavezi da korsite fiskalne kase, iako pružaju usluge fizičkim licima. Isto tako i prevoz tereta, usluge preseljenja, kao i poslovi u vezi sa obrazovanjem.
Oni koji su registrovani kao preduzetnici „paušalci“, oni nisu u obavezi da svoj promet evidentiraju preko fiskalne kase. Dakle, to su svi oni koji plaćaju prethodno utvrđen porez, na osnovu različitih kriterijuma. Pa tako na primer imamo sve one koji obavljaju neke fizičke poslove ili popravke.
Na primer oni koji obavljaju popravku mašina, električne opreme, električnih instalacija ili oni koji se bave malterisanjem, ugradnjom stolarije, bojenjem, rušenjem objekata i slično, ne moraju promet da evidentiraju preko fiskalne kase.
Fotografske usluge, frizerski i kozmetički saloni, popravka nameštaja, popravka računara, pogrebne delatnosti – takođe ulaze u delatnosti koji ne treba da koriste fiskalne kase.